Finansije i Osiguranje - Srbija

Raste kreditna aktivnost banaka

Posle dužeg vremena kreditna aktivnost banaka u decembu porasla je za 40 milijardi, odnosno tri odsto, saopštava Udruženje banaka Srbije. Prvi put je smanjen i nivo kašnjenja u otplati kredita i kod privrede i kod stanovništva.

Tako je preokrenut loš trend i stvoren uslov za dalje snižavanje kamatnih stopa na kredite. U Udruženju saopštavaju da je Apelacioni sud 15. decembra vratio presude osnovnih sudova, pa banke mogu da, prilikom odobravanja kredita u švajcarcima, zaračunavaju i kamatu i kursne razlike.

Posle nekoliko godina stagnacije, kreditna aktivnosti banaka počela je da raste. Samo u decembru privreda i stanovništvo zadužili su se za 40 milijardi dinara ili tri odsto više nego u novembru. Istovremeno, beleži se i smanjenje kašnjenja u otplati udela loših kredita, sa 20 na 19,3 procenta, čime je najzad preokrenut negativan trend.

"Pre izbijanja krize 2007, 2008, nivo nenaplativih kredita bio je 4,7 odsto i teško je uporediv. Ali konačno je taj trend preokrenut tako da se nadamo boljoj budućnosti", kaže Veroljub Dugalić sekretar Udruženja banaka Srbije.

Dobri trendovi, kažu u Udruženju banaka, nisu samo sezonskog karaktera, već rezultat mera Vlade, Narodne banke i poslovnih banaka kao i boljeg poreskog tretmana nenaplativih potraživanja. Tome doprinose i prodaja i otpis loših potraživanja.

"Mogu da kažem da smo mi kao Erste banka prednjačili jer smo prodali dva portfolia nenanplativih kredita i da kažem oslobodili našu banku i bankarski sektor Srbije loših plasmana", kaže Slavko Carić iz "Erste banke".

Sekretar Udruženja banaka Srbije osvrnuo se i na presude Apelacionog suda o nekim sporovima za kredite u švajcarskim francima. Neke presude osnovnih sudova glasile su da se ne može naplaćivati i kamata i obračunavati povećanje kursa valuta.

"Apelacioni sud je verifikovao kamatnu stopu kao deo ugovornog odnosa imeđu banke i klijenta Time je deo jedna velika nelogičnosti ispravljena", rekao je Dugalić.

Kako postoji kredit kamatna stopa osnovni deo ugovora.

Aplacioni sud takođe je potvrdio odredbe Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, po kojima poslovne banke ne mogu da jednostrano menjaju inicijalne odredbe kreditnog ugovora, već samo uz saglasnost obe ugovorne strane.